Ако скоро сваки појединачни спорт има одвојена мушка и женска такмичења, за то очигледно постоји логичан и здраво разумски разлог. С друге стране, тамо где физичка компонента игра важну улогу, појављује се разлика између два пола, намећући јасне разлике. Порицати ову чињеницу значи порицати биолошку истину.
Брзина и снага мишића
Ову истину потврђује студија објављена у Спортској медицини а извештава британска новина Гардијан . У њему се наводи да су мушкарци око 10-13% бржи од жена у трчању и пливању, али да се јаз повећава на између 29 и 52% када је у питању куглање, крикет, дизање тегова и, уопште, код спортова који се ослањају на мишићну масу и експлозивну снагу. „Разлике у учинку веће од 20% обично су присутне приликом спорта и активности које укључују велику употребу горњег дела тела“, истиче се у студији. Студија показује и то како мушки спортисти на 10 миља успевају да покажу боље резултате од тренутне олимпијске шампионке на 100 метара.
Случај транс-људи
У светлу ових разматрања, дозвола Међународног олимпијског комитета (МОК) за пријем неоперисаних, трансродних мушких спортиста на такмичења резервисана за жене не може а да не изазове револт. Присталице ове иновације кажу да се спортисти, пре него што пређу на такмичења намењена лепшем полу, подвргавају хормонским третманима осмишљеним да потисну свој тестостерон. Међутим, студија у Спортској медицини оповргава и овај аргумент: истраживачи су открили да је губитак витке телесне масе, мишића и снаге само 5% након дванаест месеци узимања лекова за снижавање тестостерона. Чак и када, објашњавају, потоњи је потиснут у значајним количинама, тј. један наномол по литру (нмол /Л), то „значајно не уклања антропометријску предност мишићне масе/снаге“.
Научна мишљења
Није онда чудо што се дешавају честе убедљиве победе трансродних мушких спортиста на женским тркама. Аутори студије стога верују да ће „МОК можда морати да преиспита“ да ли су тренутне смернице тачне и одговарајуће за женска такмичења. Такође, аутори се питају да ли је из медицинско-етичке перспективе прихватљиво да МОК захтева од трансродних спортиста да значајно смање тестостерон како би се такмичили са женама.
Пре много година објављен је на страницама Ла Газета дело Спорт , чак и супротан став познатог италијанског физиолога, професора Арсенија Веикстаинаса, који је умро 2017. године. „Ко се родио као човек има мушке анатомске карактеристике“, навео је специјалиста. „Они који одлуче да промене пол задржавају ДНК, упркос хормонским третманима”, додао је он. И на крају је приметио: „Етичност спорта је да се такмичимо под једнаким условима. Правичност конкуренције посебно је подривана учешћем мушкарца који постаје жена: који ће се аргумент супротставити протестима жена да се такмичење није одиграло под истим условима?”
Храброст да се не сложимо
Нетрпељивост према одлуци МОК путује светом женског спорта, чак и ако људи радије то не чине експлицитно из страха да ће бити оптужени за дискриминацију. Онај ко се усудио да оспори овај аспект политичке коректности је позната америчка тенисерка родом из Чешке Мартина Навратилова, која се јавно декларише као лезбејка, која је овај систем такмичења назвала „преваром“ . Изјава Навратилове исптраћена је салвом медијске дискредитације и нападима на друштвеним мрежама. „Ја сам јака особа“, рекла је тенисерска шампионка, „али бојим се да би се други могли свести на мук или покорност“.
У међувремену, мали, али значајан знак искупљења долази из Конектиката, где је група младих спортисткиња поднела тужбу против присуства транс спортисткиње на женским такмичењима. „Психичи и физички знамо исход пре него што трка уопште почне,” каже једна од њих, Алана Смит, ћерка бившег играча бејзбола Ли Смита.
Закон у корист спортисткиња
Сада ови млади амерички спортисти имају и политичку подршку. Занимљиво је да је конгресменка Талси Габард, из Демократске странке, одсутпивши од агенде странке којој припада, предложила Закон о заштити женског спорта, заједно са колегом републиканцем Марквејном Мулином, којим се регулише забрана мушких транс спортиста да се такмиче у женским дисциплинама. Одрицање од биолошких разлика између мушкараца и жена, Габард каже, представља „врхунац лицемерја” за оне који бране женска права. Е сад, тај закон уопште не прија руководству Демократске странке, а опет, Габард истиче, да је разлика међу половима “научно утврђена чињеница ” . Изгледа да је у неким круговима наука – наука само када одговара једној политичкој агенди.
Коментари на чланак