Heartbeat International је организација која отворено помаже женама у невољи да не прекидају трудноћу и да дете које носе, изнесу на бели свет. Притом отворено пружају информације о последицама намерног абортуса, не скривајући да се не ради о праву, већ о убиству.
На OpenDemocracy, сајту у власништву Сорошевог Фонда за отворено друштво, оваква посвећеност Heartbeat International-а приказана је у потпуно изврнутном светлу. Њихове активности наводно представљају смртну опасност и за жене и за демократију.
Иако су из „Отворене демократије” избегли да прикажу методе истраге, послали су неколицину својих репортерки, које су се претварале да су трудне, да би потом у својим извештавањима, без ваљаних доказа код људи изазивали збуњеност и страх према преко 81000 волонтера „Хартбита”, активних у 60 земаља, кроз 2700 центара.
Наравно да је реч о лажним вестима. Да није, „Отворена демократија” би требало да пружи доказе из области основног новинараства: ко,шта,где и зашто? Ни један једини не постоји у њиховим истраживањима. Без обзира на евидентне недостатке, неки представници ЕП, тобож спасавајући људске животе, оштро су протествовали због претпоставке кршења људских права.
У једном другом случају, када су 2015. испливали снимци са скривене камере из абортивне организације „Planned Parenthood”- у преводу „Планирано родитељство“- из Калифорније о трговини деловима људских фетуса од стране Давида Дејлидена и Сандре Мерит, они су били осуђени. Оптужени су свакако имали право на жалбу. С друге стране, сумњамо да ће аутори репортажа о „Хартбиту” проћи на исти начин, иако су се лажно представљали и прикривали своје истинске намере. Можемо ли онда закључити да је борба против абортуса и контрацепције постала, ако не злочин, онда свакако отежавајућа околност пред судовима и узрок политичког прогона у представничким телима? За сада, присутно је негодовање против активиста „Хартбита” из Брисела и Стразбура од стране посланика: Вере Такс, Хилде Ваутсман, Сивије Жијом, Гвендолине Делбос-Корфилд и Фреда Матића. Реакције осталих за сада су изостале. Про-породични политичари као да су нестали са попришта битке. Одсуство јасне и гласне поруке у одбрану живота у Европским институцијама је заиста забрињавајуће и подстичу прогон оних који се боре за права нерођених. У међувремену, између 2010. и 2014. у Европи, 30% трудноћа завршило се абортусом. Из општег оквира, Светска здравствена организација брине само да абортуси буду безбедни као фактор „репродуктивног здравља”, сматрајући лекаре који потежу за приговором савести и рестриктивне законске оквире за оно што угрожава животе жена. На прагу друштва које оптужује за убиство оне који не подстичу на злочин против човечности.
Коментари на чланак