КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО?
Све је почело још у доба просветитељства, чија је скривена идеја била да страсти треба распаљивати да би људи били контролисани. Тај пут је водио ка савременим манипулативним методама, од психоанализе до порнографске индустрије. Ширење греховности као облик надзирања човечанства скоро да се и не примећује – људи који су уловљени његовим мрежама мисле да испуњавају сопствене жеље, али не питају за цену. Маркиз де Сад је назначио путеве: политизација секса значи сексуализацију политике, а иде се од сексуалних слобода, преко садизма, до смрти.
Многи чиниоци су нас довели довде: малтузијанство, као идеја да треба смањити број становника на планети; еугеника; страх белих господара од нижих раса; нове идеје у философији и социологији; комунизам; феминизам као борба против „ропства брака и мајчинства“ (Симон де Бовоар); покрет за права хомосексуалаца, а против „принудне хетеросексуалности“. Бољшевичка револуција је дала значајан допринос: Лењинова сарадница, Александра Колонтај, утицала је на легализацију развода и абортуса, слање жена из свог дома у фабрику, изградњу вртића као облика државне контроле над васпитањем деце.
Вилхелм Рајх, Фројдов следбеник и марксиста, идеолог сексуалне револуције, оптужио је Стаљина да је „контрареволуционар“ зато што је забранио хомосексуализам, зауставио абортусе, увео идеологију пролетерског аскетизма уместо сексуалног васпитања деце, ојачао брачне везе и ограничио право на развод, вратио традиционалну школу и зауставио „колективизацију“ потомства.
АНТИХРИШЋАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ
По Габријели Куби, писцу књиге „Глобална сексуална револуција“, присуствујемо разарању наслеђеног система вредности свих култура и религија. При чему револуционарни план подржавају антихришћанске глобалне елите. Реч је о новом тоталитаризму, који се маскира у демократију – о својеврсном ГУЛАГ-у са маском Дизниленда, по речи оца Серафима Роуза. Споља, држава нема званичну идеологију, али је потивпородична, џендер идеологија, наметнута политичком систему и универзитетима.
Иако обични људи не знају о чему је реч, та идеологија се намеће путем свих закона. Иако наводно ЕУ почива на борби против дискриминације, нерођену децу убијају у утробама мајки. Медији и олигархија суштински разарају демократију. Иако званично нема једнопартијске владавине, све партије, по налозима владара из сенке, воде скоро истоветну политику. Иако нема министарства пропаганде, медији настоје да разграде последње остатке традиционалног морала. Уместо званичне цензуре, постоји „политичка коректност“. Нема Гестапоа, али смо, путем компјутерски мрежа, сви праћени. Нема фирера, али постоје слуђене масе којима је лако манипулисати. Нема прогона религије, али се верници ућуткују у име „антидискриминације“.
ЏЕНДЕР ТОТАЛИТАРИЗАМ
У наше доба, појавила се идеологија „рода“ („џендера“), чији је циљ разарање сваке природне полности и по којој нема мушкараца и жена. Габријела Куби каже о идејама Џудит Батлер, која је главни пропагандиста оваквих лажи: „Било чија сексуалност је фантазам, само нешто у шта верујемо због тога што се често понавља. Џендер се не да повезати са биолошким полом, који не игра апсолутно никакву улогу и који се пројављује једино због тога што је језички саздан, и зато што људи верују у оно о чему стално слушају. Схватање Батлерове је да је идентитет плутајући и флексибилан. Нема мушког и женског бића, него постоје само извесни „перформативи“, то јест понашање се може променити у било ком тренутку“.
Џудит Батлер тврди да је узрок присилне хетеросексуалности инцестни табу. За њу је, каже Габријела Куби, „инцестни табу правни акт који забрањује и инцестне жеље и ствара извесне идентитете џендер субјеката кроз механизам принудне сексуалне идентификације“. Шта то значи? То значи да је и забрана родоскрнављења препрека ка потпуној „сексуалној слободи“. Женски пол је, по Батлеровој, само конструкција. Габријела Куби указује на значење оваквог става: „Само ако постоји нешто такво као што је жена, жена може бити подвргнута репресији. Само ако постоји „принудна хетеросексуална нормативност“, „друге врсте жудње“ могу бити одбачене./…/ Батлерова своди људски идентитет – који се обликује на основу безброј утицаја, а не само пола, укључујући и породицу, културу и религију – на слободно изабрану, променљиву сексуалну оријентацију. По мишљењу Батлерове, породицу не уобличавају везе између родитеља и деце, него самовољни чинови тренутног припадништва. У паралелном универзуму Батлерове, деца не бивају зачета, него „дизајнирана“ и произвођена путем вештачких техничких начина репродукције, као што су донирање сперме и јајних ћелија, сурогатно материнство, вештачке материце и манипулација генима./…/
Према овој теорији, мушки и женски пол појединца је небитан за њихов идентитет, и представља „диктатуру природе“ против човековог самоодређења, од које се треба ослободити. Човеков идентитет је, уместо полом, одређен његовом сексуалном оријентацијом, због чега је флексибилан, променљив и разнолик. Ова илузија, или „фантазам“, о два пола створена је инцестним табуом и лингвистичким одредницама какве су „мушкарац“ и „жена“, „отац“ и „мајка“, које се морају уклонити да бисмо „изумели“ себе саме. „Ознаке“ друштвене хетеросексуалности морају бити уклоњене из сваке области. Мушкарац и жена, брак и породица, отац и мајка, полност и плодност нису нешто природно; реч је о нечему што је проглашено, и помоћу чега се успоставља хегемонија мушкарца над женом, као и хетеросексуалности над свим облицама сексуалног понашања. То треба да буде разорено до темеља“.
ХРИШЋАНИ, ОСВЕСТИМО СЕ!
Наравно, реч је о борби против хришћанског вредносног система. Хришћанство подразумева истину, јасну аксиолошку лествицу, обавезујуће норме, јерархију, родитељски ауторитет, бинарни сексуални идентитет (мушко – женско), нормативност хетеросексуалности, супружништво, језгрену породичност, национални суверенитет, представничку демократију, супротстваљење разних интереса о којима се одлучује већинским путем, као и традицију, самосвојени културни идентитет, освртање на десет заповести и постојање Бога. Постмодернизам брани право на грех и грешење, слободу избора аутономне индивидуе, апсолутизовану једнакост, дечја права, џендер уместо пола и бирање „сексуалне оријентације“, правно и друштвено прихватаљње било ког облика сексуалног понашања, партнерске односе и усвајање уместо рађања, планирање породице и „репродуктивно здравље“, глобалну управу и тзв. „партиципативну демократију“, идеологизацију дијалога и консензуса, мултикултурализам и морални релативизам, уз потпуну аутономију индивидуе.
Тријумф џендеризма је пут у смрт човечанства.
Крајње је време да се окупимо, сви нормални људи света, у борби против монструозности проглашених за „прогрес“.
Коментари на чланак