Већ су нам добро познати резултати гласања целокупне Русије по питању измена Устава.
Централна изборна комисија Русије је обрадила 100% гласова и објавила прелиминарне резултате. Према речима председника комисије Еле Памфилове, резултати показују да је гласачко право остварило 67.97% гласача. Од тога је њих 77.92 % подржало амандмане на Устав док 21.27% није. Након коначне обраде података, амандмани ће ступити на снагу.
Део уставних амандмана бави се политичким питањима – структуром владиних тела и природом утицаја Председника Русије на њих. Било је много речи о тзв. „нулификацији“ броја председничких мандата: према амандманима, ранији председници, укључујући Владимира Путина, ће бити у прилици да буду реизабрани али не више од два пута.
Осим ових битно је истаћи и друге измене – нарочито оне које се тичу система вредности а односе се на породицу, брак и суверенитет државе.
Нова верзија Устава обавезује државу не само да штити породицу,материнство, очинство права детета (то је био део регулативе и претходног Устава) , него да штити „институцију брака као заједнице мужа и жене“ ( члан 72.). У прилог томе, једна од нових регулатива, обавезује Руску Федерацију да примени обједињену политику на пољу „подршке, оснаживања заштите и чувања традиционалних породичних вредности“( чл.114.).
Као што се могло очекивати, међународни и ЛГБТ лобији Русије су овакве резултате видели као „хомофобију“ и изазвали (вероватно са разлогом) код њих бојазан да ће их у многоме спречити да траже легализацију истополнох „бракова“ у Русији. Узгред, непосредно пре почетка гласања, YouTube,показујући уобичајено непоштовање према слободи говора и уверења, забранио је емитовање спота који је позивао на подршку предлога амандмана и подсећао на право сваког детета да има природну породицу- мајку и оца. Овај дигитални проповедник нове нормалности је неизбежно наведену објаву класификовао као „хомофобичну „. (Више о томе у посебном тексту на српском језику.Прим.ур.срб)
Поред овог треба рећи да још једна нова уредба која ступа на снагу има за циљ да заштити суверенитет Русије. Она гласи „Одлуке међувладиних тела донесене на основу одредаба Mеђународних уговора Руске Федерације у тумачењу, супротно Уставу Руске Федерације, неће се спроводити у Руској Федерацији “(члан 79.).
Ова одредба може бити озбиљно оруђе за заштиту природне породице и родитељских права. Захваљујући њој Русија ће бити у прилици да, уколико буде довољно политичке воље за то, са више сигурности одбије покушаје наметања легализације истополних бракова и анти-породичне идеологије од стране међународних тела.
Треба напоменути да ова уредба, сама по себи није новина за правни систем Русије. Уставом је раније недвосмислено назначено да „ће имати врховну правоснажност“ ( члан 15.). А 2015. Уставни суд Руске Федерације донео је одлуку да се извршење одлука Европског Суда за људска права могу одбити уколико се косe са Уставом Русије.
Свакако је занимљива и нова уредба која наводо да је Русија држава „обједињена хиљадугодишњом историјом, чувар сећања на претке који су пренели идеале и веру у Бога, као и континуитет руске државности.“ После многих деценија државног атеизма и отворене безбожности, чак и овако кратко и опште спомињање Бога у основном закону земље изгледа симболично као врста „повратка коренима“.
Иако су наведене промене пропородичне организације цивилног друштва оцениле као позитивне, мишљења су да„породична“ страна нове верзије Устава није у потпуности остварила њихова очекивања. Они имају став да је неопходна озбиљнија заштита породице и права родитеља као и људских права уопште.
Павел Парфентјев, председник руске НВО За породична права, каже:
„Нажалост,са правне тачке гледишта, нове одредбе још увек нису довољне. Из искуства других земаља знамо да помињање брака између мушкарца и жене у Уставу, нажалост, не искључује правно признавање других облика истополних заједница, попут цивилног партнерства. Темељна права родитеља, која се, нажалост, често крше данас, нису добила одговарајућу уставну заштиту. Неопходност заштите људског живота од тренутка зачећа до природне смрти још увек се не одражава у Уставу. Све ово указује да је наш рад у овом правцу далеко од завршетка. Не бисмо се овде заустављали.“
Про-породични адвокати указују на покушај уовђења опасне уредбе у Устав којом би се деца прогласила „имовином“Руске Федерације,тј.власништвом државе. Захваљујући озбиљном труду јавности,као и НВО За породична права, овај текст није ушао у финалну верзију предложених амандмана него је замењен новим који гласи „деца су најважнији приоритет државне политике Русије „( чл.67.1).
Иако је заменик Председика Думе, Петар Толстој предложио његову верзију ове фразе по којој би требало да „породица и деца буду проглашени за приоритет државе, због техничких разлога, на запрепашђење многих, ова верзија се чак није ни нашла на предлогу гласања у Думи.
Про-породични заступници су скептични у вези са уредбама које се тичу „јединствених законских темеља, система васпитања“(члан 71.) као и „стварања потребних услова за достојанствено подизање деце у породици“(члан 72). Према њима, лобисти против породице могу покушати да их искористе. Такође критикују уредбу по којој „Држава, осигуравајући приоритет породичног васпитања, преузима одговорности родитеља у односу на децу која су остала без бриге“ (члан 67.1).
У сваком случају ови амандману уливају озбиљну наду. Павел Парфентjев, НВО За породична права, наводи: „Већ дуги низ година настојимо да у законодавство укључимо језик о заштити традиционалних породичних вредности. Сада је то наведено у Уставу Русије.“
Приручник о уставним амандманима који је публикован и пласиран од стране Руске централне изборне киомисије, даје приоритет амандманима везаним за породичне вредности.
Ово није случајност. Председник Русије Владимир Путин,у свом обраћању вишедетним породицама, 1.јуна, непосредно пред гласање наводи:„Прегалаштво мајчинства и очинства, једно је од најплеменитијих. То је извор истинске среће. Родитељство је непроцењив допринос очувању руских традиционалних темеља и моралних принципа, а то су љубав, јаке породичне везе и континуитет генерација. Баш као што је историја породице део историје земље, осећај поноса за своју породицу генерише понос за целу нашу огромну домовину.
Време је показало да велика и пријатељска породица може поуздано да подржи сваку особу, друштво и државу у целини. То нам помаже да постигнемо своје циљеве и превазиђемо било каква искушења и невоље. „
Затим је додао: „Није случајно да су током расправе о амандманима руског Устава заштита и подршка породице били најчешћи предлози наших грађана.“
У складу са важећим Уставом, било је могуће извршити измене и допуне без националног гласања. Номинованавећина у Думи(гласови најмање три четвртине чланова Савета Федерације и најмање две трећине посланика Државне думе), као и одобрење најмање две трећине регионалних парламената, били су довољни за то. Стога је измењени Устав могао ступити на снагу у марту.
Ипак, руске власти су одлучиле да организују све-руско гласање. Изражена су различита мишљења због чега је таква одлука донета. Неки сматрају да је то једноставно жеља да се следи демократскија процедура; други су уверени да је морална тежина руских законодаваца данас недовољна да би самоодобрене промене у структури јавне власти изгледале сасвим легитимно.
Нема никакве сумње у једну ствар: апелујући на грађане да гласају за предложене измене Устава, руске власти су се фокусирале на заштиту породице и породичних вредности.
И то нас доводи до очигледног закључка: могуће је да руске власти сумњају да њихов народ тако безусловно подржава Владимира Путина и владајућу елиту. Али о чињеници да већина Руса безусловно подржава природну породицу, брак између мушкарца и жене и традиционалне породичне вредности, немају никакве сумње.
Коментари на чланак